U najtežim trenucima najviše naučimo…Osmeh koji inspiriše.

January 28, 2013
mother-and-son

 Zamoliću vas da vi budete taxista u ovom tekstu, da na kratko zamenimo uloge jer će meni biti lakše…
hvala vam.
Ovo je lična priča.
Voleo bi da sam je čuo u taxiju od stranke, bilo bi mi lakše ali je život želeo da odigram svoju ulogu sa svim bolom i tugom koja je usledila ostavivši mi prostora za lepa sećanja, uspomene koje nikada neće izbledeti.
Neće ovo biti žalopojka ili negativna priča…naprotiv, posvetiću redak osobi koja me i danas, skoro 3 meseca nakon što više nisam dete, inspiriše svojim osmehom.
Kad god mi suza krene niz obraz, setim se osmeha koji me opominje  i govori: 
Tebi je teško?
A šta misliš kako je meni bilo? 
Ostala sam bez supruga i otkrili mi tumor a ja se smejem?
I ceo život sam posmatrao taj osmeh iza kojeg su se krili mnogi problemi ali je vera u bolju sutrašnjicu bila jača. Pozitivan stav je koristila kao mač kojim je sekla svaku brigu a osmeh kao štit od svakog problema, udarca koji bi joj život zadao a bilo ih je.

Što je život više udarao ona je bila jača i više sebe davala drugima.
Prihvtila je svoju sudbinu sa osmehom i odlučila da iskoristi vreme koje joj je preostalo na najbolji mogući način, da ne opterećuje druge već da nas bodri i kritikuje kada smo se savili pod udarcima koji pljušte i zbog nje sam morao biti jak i hrabar a ustvari sam slab.
A danas ostaju sećanja na taj magični osmeh koji je plenio dobrotom i ljubavlju tj ja sam ga prigrlio i ne ispuštam ga, satkao sam ga u svoj život, način življenja i nesebično ga delim jer to je i ona radila i meni ostavila u nasleđe.
No, svaki gubitak je strašan i bolan a verujem da je na nama da za života, sada, dok smo il dok su naši najdraži tu, kraj nas,kažemo svaki dan : Volim te!
Zahvaljujući Megi o Farel i knjizi koju je napisala:” Kada si otišao ”, ja ne žalim za onim što je trebalo kazati i uraditi jer sve sam kazao i uradio dok je bila uz mene…svaki dan sam ponavljao: 
” Znaš li ti da tebe tvoj sin voli?”
A vi?
Govorite li to osobama do kojih vam je stalo?
Eto, bili ste na kratko taxista a ja stranka i hvala vam na ovoj prijatnoj vožnji.

You Might Also Like

4 Comments

  • Reply zubarica February 23, 2013 at 9:04 am

    Govorim, itekako :).
    I mojim voljenima po kući, i mački, i deci na poslu, i ljudima koji su mi dragi – uvek svima govorim o to ceo život :).

    A vama hvala za ovu divnu priču i od srca svako dobro.

    • Reply Cazim Salihi February 23, 2013 at 9:40 am

      Hvala i vama na komentaru tj pohvalama…život je mnogo jednostavniji kada delimo ljubav od srca.

  • Reply OljaKa January 19, 2014 at 6:57 pm

    Kad god sam u prilici ja govorim svojoj deci, unucima, nekad sam govorila svojoj majci, dok je bila živa… Oh, samo da znaš kako razumem tvoj bol Cazime. Divno si ovo napisao :(

  • Reply Cazim Salihi January 19, 2014 at 7:14 pm

    Najvažnije je da smo svesni prisustva ljudi u našem životu i da im se posvetimo dok su sa nama a vreme učini svoje i malo ublaži bol nakon kojeg dolaze sećanja i uspomene.
    Još uvek se rado sećam tog osmeha!

  • Leave a Reply to OljaKa Cancel Reply