Turbo Folk & Narodna muzika – razlike

June 7, 2014
zavičaj

Koje su razlike između  turbo folka i narodne muzike?

Da li ste se ikada susreli sa pitanjem: Kako možeš da slušaš tuđu muziku?
Nakon tog pitanja bi uglavnom usledilo objašnjenje šta je to  naša muzika i da nema veselja bez narodnjaka…kako praviti svadbu bez narodne muzike?
Poznato?

To bi bio argument osobe kod koje je nacionalni identitet veoma izražen i koja veoma dobra zna svoju tradiciju a ja sam uglavnom odgovarao i odgovaram:
– To što ti misliš da je tvoje a u stvari bi trebalo da je moje s obzirom na prisutnost turcizama odnosno elemenata turske muzike iz koje je izvučeno ono najgore, nije ni moje a ni tvoje! –
Poštujem pravo na izbor a kao što sam u prethodnom tekstu napisao: od muzičara očekujem da kažu nešto a ovo što naše starlete pokušavaju da kažu, zaista ne dopire do mene i ne razumem.
Kada je reč o tradiciji i srpskoj muzici, moram napomenuti da zaista nisam veliki poznavaoc ali ipak znam više od onih što slušaju ”našu” muziku.
Zapanjujuća je činjenica da većina ljubitelja naše muzike i ne razlikuje turbo folk od narodne muzike a još manje je upoznat sa etno muzikom i suvišno je spominjati predivnu duhovnu muziku na koju bi ovaj narod zaista trebao biti ponosan.

Ja lično mnogo volim da slušam muziku koja dolazi iz naroda a najomiljeniji su mi Braća Teofilović koje sam imao prilike 2 puta da gledam.
Ko nije imao prilike da ih gleda i sluša neka to učini je su oni zaista nešto posebno.
Oni su dragulji koji Srbiju u svetu pretstavljaju na najlepši mogući način, srećom i kući su cenjeni i uvažani.

Biljana Krstić  je mnogima poznata po svom prethodnom radu u mnogim Jugoslovenskim bendovima ali u najnovijoj varijanti, pokazuje i nama i drugima šta zaista jeste Srpska muzika i tradicija a nema isturenih delova tela i nema golotinje. Moram priznati da mi je ona u značajnoj meri približila tradicionalnu muziku.
Grupa Iskon  daje veliki doprinos očuvanje muzike i tradicije na veoma lep i verodostojan način.
Dobar način da se upoznamo sa muzikom sa ovih prostora je i taj da poslušamo  Slobodana Trkulju koji je sklon očuvanju tradicije na jedan izuzetno zanimljiv i malo moderniji način što je mnoge ljude približilo predivnoj muzici sa ovih prostora.
S razlogom u ovom tekstu ne spominjem velikane kao što su Miroslav Ilić, Merima Njegomir ili Legende i mnogi drugi.
Ovim tekstom bi želeo da barem jednom čitaocu i istinskom ljubitelju muzike,otkrijem neku novu muziku i neki novi zanimljivi pravac.
Međutim, duhovna muzika koju je Srbija čini mi se nekako gurnula na marginu iz opravdanih ili neopravdanih razloga je upravo ono što ja najviše volim i poštujem.
Imao sam zadovoljstvo da uživam u muzici Pavla Aksentijevića i šta napisati?
Jedinstven doživljaj!
Mlad sam pa sam siguran da će mi se ukazati prilika i da  uživam i u koncertu Divne Ljubojević.
O Divni Ljubojević mogu samo napisati da me je očarala svojim glasom.
Divna je divna.

Svi ovi muzičari koje sam spomenuo a izostavio sam mnoge, prikazuju tradiciju i duh ovog ili ovih naroda i neka svako ”baci” kratak pogled, neka dozvoli sebi da oslušne i na trenutak barem stupi u dodir sa onim što on zaista jeste.
Smatram da se tradicija i duh naroda čuvaju i neguju upravo kroz pesmu i ljubav a povrh svega kroz znanje i poznavanje sebe i svojih korena.
Sramotno je Cecu, Karleušu i mnoge druge poput njih nazivati čuvarima tradicije, ”našom” muzikom ili još strašnije Srpskom divom, majkom Srpstva…
Nisam siguran da je to Srbija i tradicija a muzika je više od pozamašnog grudnog koša i napućenih usana.
A odgovor na pitanje gore postavljeno bi trebalo da bude očigledan, odnosno izveden uz činjenice da je turbo folk nastao kao pojava i potreba jednog režima i društva sa svrhom da se narodu pruži malo veselja u teškim trenucima bez težnje da se toj muzici doda bilo kakva težina i kontekst već upravo suprotno.
Nazvano turbo folkom pod plaštom buđenja nacionalne svesti i svesnog degradiranja morala i prethodnih društvenih principa, uzelo je maha i bezobrazno sebe čak samonazivalo narodnom muzikom.
Narod je dobio veselja i jeftine pornografije pod plaštom nametnutog trenda koji je bezobrazno gazio i otimao od narodne muzike naziv i mešao ga svim onim nespojivim turcizmima, nekim densom…
A narodna muzika je ostala ono što je uvek i bila ali nekako skrajnuta i čeka svoj trenutak da ponovo bljesne i dobije svoju šansu.
Narodna muzika je ono što se slušalo, što se sluša i što će se slušati.
To je suštinska razlika a za čitaoce je pitanje: Šta vi slušate?

Eto, ja napisao a vi podelite dalje ako se makar delimično slažete sa mojim pisanijem.
Hvala na čitanju!
Možete pročitati i neke od tekstova koji se tiču slične teme:

Poznajemo li se?

Pleše li se u klubovima i kafićima?

Koja je razlika između autorskih bendova i tezga benda?

Muzika kao izvor ljubavi i snage – Indija

You Might Also Like

6 Comments

  • Reply Gari June 7, 2014 at 4:52 pm

    najpre želim da pihvalim način pisanja, temu, ali i ceo blog. Držite sei gurajte!!! Nastaviću da vas čitam i dalje,jako ste me zainteresovali!!!!!

  • Reply Cazim Salihi June 7, 2014 at 5:04 pm

    Prijaju reći hvale…trudim se!
    Hvala na podršci.

  • Reply Marina Majska June 8, 2014 at 6:00 pm

    Kao i drugi vaši tekstovi i ovaj je sjajan…

  • Reply Cazim Salihi June 8, 2014 at 6:28 pm

    Hvala Marina…trudim se a pohvale uvek prijaju mada prihvatam i kritike…i one su dobrodosle.

  • Reply Miloš Miladinović June 9, 2014 at 7:04 am

    E bravo na tekstu. Upravo je to ona razlika između izvorne i turbo-folka. Mada ja volim i šlagere kao i pesme sa krajem 19 i početkom 20 veka, pesme koje su se mogle čuti po tadašnjim kafanama. :)

  • Reply Cazim Salihi June 9, 2014 at 12:34 pm

    Miloše, slažem se sa vama da šlageri imaju vrednost a ja sam ih izostavio bez zle namere…budite slobodni da preporučite neku vašu omiljenu pesmu a ja cu staviti u tekst …neka i drugi čuju!
    Hvala vam unapred.

  • Leave a Reply