Taxi priče 2 godine kasnije…

January 20, 2015
ja-2Bi-2Bgiros
Taxi priče 2 godine kasnije.
Dve godine kasnije, osamljujem se i kao uvek, uz muziku tražim pravu emociju i način da kažem ono što mi je na umu.

Hej, pa vi ste onaj taxista, bloger? – reče devojka koja mi je ušla u taxi.
Hm, Bloger?
Ha, ha, koliko li sam životnih uloga do sada odigrao i koliko li ću ih odigrati?
Ko sam ja?
Bloger?
Taxista?
Pisac?
Odgovor je veoma jednostavan : ja sam Ćaza i prijatelji znaju zašto!

Siguran sam da postoji negde prava definicija koja objašnjava šta to zaista znači Bloger i šta Bloger predstavlja?
Blog koji pišem nije previše uticajan i nije dovoljno komercijalan što je moja odluka.
Mogao bi biti mnogo posećeniji kada bi se obrađivale druge teme, one koje više zanimaju prosećnog čitaoca ali ja te negativne priče ne umem da pričam.
Takve se priče pričaju na drugim mestima ili na taxi stajalištima.
Mislim da Bloger ima jasno definisan cilj i plan kako da ga kroz pisanje i realizuje što nije moj slučaj jer ja pratim emociju.
Šta su  zaista Taxi priče možte pogledati i ako kliknete na link ispod.
 https://www.youtube.com/watch?v=coD5AMC9ZQE
Veoma  sam šaren kada je u pitanju odabir tema što je opet moja odluka jer volim slobodu a u taxiju je puno priča koje se uvek mogu sagledati iz više uglova i tako ispričati.
Nadam se da sam svojim pisanjem uspeo da otkrijem barem deo onoga što  Novi Sad jeste, neka nova mesta koja su ustvari stara ali dobro skrivena.
Trudio sam se i trudiću se da ispričam priče koje su deo našeg života ali žmurimo jer je tako lakše.
Uvek je lakše okrenuti glavu i sebe opravdati…
Meni najomiljenija priča je Priča o detetu koje smo zvali Kume i na nju sam ponosan jer sam je želeo ispričati na pravi način što sam čini mi se i uspeo.
Blog je u svakom pogledu ličan, posmatran mojim očima i praćen mojim emocijama.
Za ove 2 godine sam mnogo toga naučio i dalje učim.
Iz teksta u tekst smanjujem gramatičke greške kojih ima i verovatno će ih uvek biti ali sam ipak uspeo da prenesem poruku čitaocima jer je važna suština.
Želeo sam da pokažem taxi vozača iz drugačijeg ugla, onog ljudskog u kom se on nosi sa svim životnim pričama koje mu ulaze u vozilo a mora da nosi teret sopstvenog života.
Meni je najteže da se nosim sa životnim pričama naših starijih sugrađana koji su usamljeni i željni priče.
Starost i usamljenost su možda i strašnije od bolesti jer ostavljaju puno vremena za razmišljanje a mnogi od tih ljudi su zapostavljeni od strane svojih najmilijih…Malo sam odlutao od teme ali se ni nema šta dodati jer to su taxi priče.
A vama hvala na čitanju i podršci.
Srdačan pozdrav
Ćazim Salihi
Samo Gari.

You Might Also Like

2 Comments

  • Reply Medan Snezana January 20, 2015 at 7:54 pm

    Samo ti piši šta ti je srcu drago! To su uvek najbolje priče!

  • Reply Cazim Salihi January 21, 2015 at 4:33 pm

    TNX Sneska…

  • Leave a Reply to Cazim Salihi Cancel Reply