Šta taxista mora da zna? Šta ga pitaju stranke?

December 7, 2012
Motion_Taxi_in_New_York_City_by_EyeForPhotography

Dobro došli.
U ovom i u svim narednim tekstovima ću se truditi da pored uobičajenih  taxi priča predočim jednu stranu našeg posla koja je mnogo ozbiljnija, pa i malo opasnija.
S obzirom da sam se taxi prevozom  u Novom Sadu počeo baviti sa 20 godina i da sam tada shvatao koje me sve  potencijalne opasnosti vrebaju, morao sam sam sa sobom da obavim razgovor.
Razmišljao sam o tome: šta raditi  i kako se poneti kada neko ne želi da  plati taxi uslugu?                         Zapitao sam se: “Da li meni taj novac zaista toliko vredi da bi ja ugrozio svoj život?”
”Naravno da ne!”- glasio je moj odgovor
“Šta raditi ako neko želi da me opljačka?”
”Bez razmišljanja mu dati novanik i poželeti mu sreću!”- to je još uvek moj stav.
Nakon takvog razgovora sa samim sobom sam bio spreman da, nakon položenog taxi ispita iz oblasti poznavanja grada i zakona o javnom prevozu, izađem na ulicu i započnem svoju Taxi priču.
Toliko o ozbiljnosti u ovom tekstu a sada ono što bi bilo zanimljivo čitaocima a tiče se svakodnevnice jednog taxiste.
Naime, pored svih ulica u Novom Sadu koje bi trebalo da znamo a ima kolega koje zaista znaju skoro svaku ulicu,  mi moramo poznavati skoro svaku kafanu, hotel, restoran ili groblje…
Očekuje se od nas da znamo dešavanja u gradu, projekcije filmova, gde se održavaju neke svirke ali i gde se može kupiti povoljno bojler, veš mašina, pegla i tako dalje.
No, to nije sve, ponekad znamo i ono što ne bi želeli da znamo a to se tiče i dilera opijatima što je nama poznato a policiji nije?
I tako u moru informacija kojima raspolažemo u taxi mi je ušla jedna gospođa, lepo raspoložena i nekako ponosna što ide na slavu kod jednog gospodina.
To mi je naravno ona saopštila čim je ušla u taxi a nakon čega sam je pitao:
“Gospođo, gde želite da vas odvezem?”
”Kod Matijevića na Futoškom Putu ”
Dobro sam znao da na toj adresi ne postoji objekat mesare ”Matijević ” i to joj saopštih, na šta je ona blago uvređeno odgovorila: ” Ja ne želim da me vozite u mesaru, već kod gospodina Matijevića”.
Izvinuo sam se zbog moje greške pa je zamolim da mi da tačnu adresu na kojoj izvesni gospodin živi.
E, onda se još više uvredila jer ja, manje pametni taxista, ne znam gde živi toliko cenjen i pošten građanin ove zemlje pa sam se opet izvinjavao.

”Kako je moguće da ne znate gde  živi gospodin Matijević?”- pitala je začuđeno gospođa.

A ja imam običaj da na glupa pitanja pružim glup odgovor, pa je upitah:
”Gospođo, zna li gospodin Matijević gde ja živim?”
I tako nekako sam ja završio i tu vožnju baš kao i mnoge druge pre ove i posle a ljude puštam da žive sa svojim uverenjima i srećom što poznaju određene ljude.
A ja sam isto tako sretan i ponosan što mnogu, tako cenjenu gospodu ne poznajem i  ne znam gde žive.

You Might Also Like

1 Comment

  • Reply Anonymous August 20, 2013 at 10:46 pm

    Ha ha ha! Genijalno, tek sam sad “otkrila” ovaj blog, sa uzivanjem cu ga procitati sutra u toku druge smene u dispecerskom centru, ako ne bude previse posla :) Nadam se da ima ponegde i ponesto o dispecerkama! Pozdrav!

  • Leave a Reply