Priča o vremenima iza nas.

October 8, 2013
master-of

     

Kao i svaki veliki roman, priča ili bajka i ovo iskustvo bi počelo sa jednim od najlepših uvoda: “Bilo jednom davno…”

       Da, voleo bih ja, a verovatno i mnogi drugi da je tako,

međutim,ono još uvek traje,ostavlja prašnjave tragove na mnogim životima,našim predacima, nama, i budućim pokolenjima.

 

Ne, nisu ovo reči velikog filozofa a ni mudraca već živog čoveka kojem je lako da o smrti živ piše, a sa njim se verovatno mnogi s razlogom ne bi složili al takva je ljudska sudba, protivrečnost na sve strane, svuda oko nas, pa smo i mi vremenom postali takvi.

Rođen sam u nekoj čudnoj državi koju ni danas ne razumem.

Odrastao sam u izmišljenoj, a živim u poremećenoj gde su nenormalne stvari postale normalne, a normalne nenormalne, naša surova realnost.

Ovo je moja priča koju su mnogi iskusili,doživeli na svoj način a koju su odredili mnogi, na trenutak manje važni događaji a za nas sudbonosni.

 U sudbinu mi je teško poverovati.

Verujem u splet čudnih okolnosti i u ljudsku glupost koju je nečija  zloba veoma vešto iskoristila; znam,nije pristojno ljude nazivati glupim jer možda oni to i nisu al su događaji dokazali da narod ne razmišlja, lako ga je obmanuti.

Cena tog ne razmišljanja je veoma visoka,stotine hiljada grobova, spomenika herojima, srušeni gradovi, spaljena sela…mržnja! Narod je po mom mišljenju imao više neprijatelja, to je individualno.

Ja sam imao Njega, velikog čoveka, vođu koji je ovom narodu nudio bolje sutra, istoriju, nacionalnu pripadnost, identitet.

Bio je njihov spasioc, tako se predstavljao, a oni su ga sledili.

Ja sam se borio sa njim i njima i bilo je teško, još uvek je teško, a oni su morali i na sebe da udare, ideale da sruše i nove da sagrade dok ona knjiga, davno napisana, tako sveta, ljubavlju pisana u koju su se nešto kasnije kleli i na sve one dobre ljude pozivali, lepo savetuje, skoro da naređuje: Ne stvaraj idola-al to je samo knjiga, ona se po potrebi može i zatvoriti a neki delovi se ne moraju pročitati il se mogu drugačije tumačiti, sem toga kad je ona napisana?

Naravno,ona se može prilagoditi ovom vremenu i ovim, savramenim potrebama.

      Svaka knjiga nosi određenu težinu,možda zbog toga retko u ruke svoje uzimamo ta teška dela koja nas bez potrebe opterećuju  i prisiljavaju na razmišljanje koje nam se čini suvišnim dok se u krhotinama sopstvenih  misli rađala jedna nova ideja, svoju krv je tuđom krvlju branila praveći neke nove granice i podele koje se nisu ticale dobrih il loših ljudi jer, svi su bili dobri i svako je imao pravo da brani!       

      I tako su se vremenom pojavljivali  ljudi u crnim odorama  koje je narod do skora prezirao, a    krišom obožavao; sa mantijama dugim koje su se kao barjaci vijorili i s knjigom u ruci, najzad slobodni da svetu reč u vetar puste i mladiće ohrabre da u boj pojure, svojim mecima veru i naciju odbrane. 
Verovatno knjiga nije u potpunosti tačno  citirana…

 Ako vam se dopao  ovaj tekst, molim vas da ga podelite sa svojim prijateljima na Facebooku, Twiteru, hvala u svakom slučaju.
        Preporučujem da pročitate: Mi i nacionalizam
     Dan kada je ubijena nada 
          Imamo li snage da promenimo sebe?

You Might Also Like

No Comments

Leave a Reply