Priča o detetu koje smo zvali ” Kume”

November 30, 2013
a-hand

Bio je tako mali i sladak.
Uvek veseo i raspoložen za šačicu razgovora sa nama taxistima.
Imao je tada oko 5 ili 6 godina.
Uvek je bio lagano odeven u prljave i poderane pantalonice koje su mu bile male  a na licu Osmeh a u očima sjaj, radost.
Da li ste i vi videli Kuma?
On je među nama, naš sugrađanin i viđamo ga na mnogim Novosadskim ulicama i možda se drugačije zove, drugačije izgleda ali je tu i deli istu sudbinu mog Kuma sa taxi stajališta ” Zanatski”.
*
Prljav kačket, masna kosa i osmeh na licu.
Odeven u iznošene dronje, stoji kraj slobodnog parking mesta u centru Novog Sada i desnom rukom signalizira vozačima da je to parking mesto slobodno dok u levoj ruci drži izgužvanu kesu  koju s vremena na vreme prinosi ustima.
Parkirao sam auto na parking mesto koje mi je pokazao.
Prepoznao sam ga, dao mu očekivan iznos kao nadohnadu za njegov trud a on će :
” Kume, jel imaš jedno 100 dinara?”
” Imam Kume ali ti neću dati a ti znaš zašto?” – odgovrih, pokazujući na kesu u njegovoj ruci.
Shvatio je i više nije insistirao.
*
Da li ste i vi videli Kuma?
Pojavio bi se iznenada i prenuo bi me iz taxi učmalosti i dosade, svojim veselim dečijim glasom:
” Gde si Kume? ”
Bio je kulturan i drag, veoma pametan. Voleo je da razgovara samnom, raspitivao bi se o knjigama koje sam u to vreme čitao i živo se zanimao za ” stranke koje vozim noću.”
U to vreme je već bio spreman za ženidbu, kako je sam govorio a tek kada bi se uhvatio u koštac  sa nekom damom…bio je prepun doživljaja a ja sam uživao slušajući ga.
Sve kolege su ga volele.
Naravno, njegovo vreme je imalo cenu i razgovor se uredno naplaćivao sa nekih 20 dinara što je moj budžet mogao podneti.
Kada je došlo vreme za završetak veoma ozbiljne priče, usledilo bi:” Ej, kume, jel imaš koji dinar?”
A Kumova priča je bila toliko ljudska, tako žalosna i mnogo puta viđena i ispričana ali pogrešnim ljudima.
Postali smo gluvi za tihe vapaje pa  zato  ovu priču šaljem u ” Mrežu.”
Živeo je Kum sa ocem alkoholičarem i majkom koji su pored njega imali jednu devojčicu, pravu Lepoticu!
I ona je nosila svoj krst na leđima.
Otac je veći deo dana pio pivo i slao svog sina da isprosi koji dinar od taxista za još piva.
Majka nije radila  i uglavnom je pazila na svog muža zapostavljajući decu.
Kum je kasnije išao u školu ali je većinu vremena provodio proseći po taxi stajalištima.
” Što to radiš Kume?” – upitah ga jednom.
” Moram hraniti porodicu”- bio je njegov odgovor.
Na neki način sam pratio njegovo odrastanje jer Novi Sad je mali grad i životne priče se prepliću a ja privlačim iste.
Nikada nije krao ali je u skladu sa svojim životnim lekcijama, rano propušio, propio se i kao dete od 17 godina postao otac a supruga je tada imala 15 godina.
Danas ga verovatno svi video kao Klošara što možda i jeste postao ali ta slika ima više uglova.
Nisam siguran da je to bio njegov cilj kao detetu i da bi bilo ovako da je rastao u drugačijem okruženju.
Ipak nije sve pravo izbora jer neki ljudi nemaju izbor.
Bio je ovo kratak osvrt na jednu životnu  priču iz ugla taxi vozača.
Ako vam se dopao  ovaj tekst, molim vas da ga podelite s svojim prijateljima na Facebooku, Twiteru, gde god…hvala u svakom slučaju.

 

 

You Might Also Like

1 Comment

  • Reply Vladimir June 30, 2015 at 10:58 am

    Podseti me na jednog malog koga sam sreo pre nekoliko godina kod Uspenske crkve u Novom Sadu…
    Moram da ga potražim kad budem dolazio …

  • Leave a Reply