Muzika kao izvor ljubavi i snage – Indija

June 2, 2014

Šta je to muzika?

Kako je doživljavamo?
Šta nam pruža muzika?
Mišljenja sam da je muzika isto što i ljubav.
Osećaj koji se može doživeti na mnogo načina a svako tražiodgovarajući za sebe.
Da li je muzika nešto što usput čujete, ponekad je gotovo i ne primetite  ili joj dozvolite da vas vode ritam i melodija?
Svesni ste njenog čarobnog dejstva?

Za mene je muzika dugi niz godina bila najvažnija stvar u životu što znači: Prvo muzika pa sve ostalo!
Danas je prvo porodica pa muzika i onda 10 praznih mesta pa sve ostalo.
Muzika puno daje ali i traži jer da bi je čovek istinski razumeo i doživeo, mora biti otvorenog duha, mora biti slobodan u svojoj glavi…
O ukusima ne vredi polemisati ali vredi biti otvorenog uma i biti spreman na neki novi zvuk, nešto novo što sam ja sebi na predlog mog dobrog prijatelja Iggy man- a i dozvolio.
Odrastao sam na žestokim gitarama.
U ovom tekstu  ne mogu pronaći pogodan početak,odnosno uvod jer je veoma teško opisati ono što sam doživeo kada sam prvi put poslušao izvođača Krishna Das.
Pokušaću da se osvrnem na malo drugačiji doživljaj muzike, jer ovo je doživljaj, mora se osetiti i opipati neopipljivo.
Sitar je simbol i sinonim za indijsku muziku koja je veoma raznovrsna i može se decenijama istraživati..(.to važi za bilo koja muzički pravac).

Za mene je to bilo zaista neverovatno iskustvo koje me i nekih 10 godina kasnije ispunjava a desilo se nešto neverovatno.
Naviknut na zvuk gitara i ritam bubnjeva, odnosno  celokupni koncertni ambijent koji je uobičajen na svirci rok bendova, zatekao sam sebe  potpuno nespremnog na novo životno iskustvo i gotovo novo shvatanje muzike isprepletano sa jednom novim viđenjem duhovnosti koja se nigde ne nameće ali je tu i postaje deo mene.
Indija i njena duhovnost su mi uvek bile bliske; mnogo bliže nego druge religije a muzika je mamila svojom opuštajućom bojom i pitomošću.
Krišna Das je te godine svirao u ”Studio M” koji je bio ispunjen do poslednjeg mesta.
Sedeo sam okružen ljudima koji su bili ushićeni gotovo kao ja kada sam išao na koncert Metallice il Eric Claptona što me je oduševilo jer se taj optimizam širi a to se može poistovetiti  gotovo sa srećom i  prešlo je  na mene.
Taj osećaj sam oberučke prihvatio i prepustio se.
Na bini se pojavio  Krishna Das koji peva ali i svira  veoma specifičan instrument  kojem ne znam naziv jer ga nikada nisam video ranije ali jesam čuo zvuk.

U pratnji  su bile 2 devojke koje su plesale i pevale ( nisu GO -GO plesačice ), potom muzičar koji je davao ritam na ”nečemu”…sve ukupno njih 5 na bini što zavisi od koncerta do koncerta ali svi sede i svi su mirni.    Zamislite mene, sa 24 godine  ”divljeg” i naviknutog na skakanje i deranje koje smo uglavnom okarakerisali kao pevanje…i ja takav na takvoj svirci.
Ali, to nije bila svirka jer to je zaista bio doživljaj, događaj koji ostaje za ceo život.
To je bilo jedno novo i drugačije viđenje muzike za mene jer smo svi postali jedno a muzika nas je sjedinila.
Svi smo pevali mantre kao začarani a ja nisam znao tekst i danas ga nisam naučio jer se on ne uči.
Muzika se oseti i prepustimo joj se…dozvolimo joj da nas ”vozi”a na nama je da iz nje izvučemo ono najlepše i najbolje a to je u ovom slučaju čista ljubav i pozitivan način razmišljanja.
Sekta?
Možemo je i tako nazvati ali ako donosi dobro, ja sam spreman da je prihvatim.
Godinama sam u taxiju vozikao ljude uz muziku Krishna Dasa, Anuške Šankar i Done De Lori i svi su bili oduševljeni onim što su osetili jer nema nervoze, ništa vam ne smeta…
Da, jedna gospođa me je zamolila da promenim muziku što sam ja učinio ali sam je zamolio da mi objasni zašto?
Razlog je bio verskog karaktera, tačnije ona kao pravoslavac ne može da sluša mantre.
Zahvalio sam se na odgovoru i dodao da sumnjam da u bibliji piše da pravoslavci nesmeju da slušaju muziku drugih religija.
Naravno da sam ispoštovao njenu želju i njen stav jer njen je i njeno je pravo da ne sluša.
To je jedini takav slučaj.
A muzika je ta koja nas vodi i obogaćuje ili osiromašuje duhovno i mentalno a na nama je da izaberemo a ja sam ovim tekstom pokušao da ukažem na jedan muzičko duhovni pravac koji donosi samo lepe osećaje i pozitivne misli.
Za slučaj da se kod nekog pojavilo pitanje: Da li vas ja sada uvlačim u sektu i pokušavam ubediti da verujete u Krišnu?
Bez bojazni jer ja nemam nameru da namećem svoju volju a i nisam posvećen religiji s tim što mi je Hinduizam blizak i osećam se odlično u društvu ljudi koji dele vrednosti Hinduizma.
Samo širim lepe stvari…
Ćaoizam: Ljubav i Sloboda- ovo sam ja izmislio i ako se odlučim da život posvetim religiji, postaću začetnik Ćaoizma!

Ako vam se dopao tekst, podelite ga  sa svojim prijateljima…
Pozdrav!!!

You Might Also Like

No Comments

Leave a Reply