Moja bolest i ja

August 5, 2015

Gdi su se denuli prijatelji?

Ovo je teško pitanje za koje postoji odgovor al šta raditi sa njim?

Secam se reda svojih prijatelja a sada ležim u krevetu okružen zidovima.

Beli su i to me počinje ozbiljno nervirati.

Znate, nisam ja za ovo ležanje a kada malo bolje razmislim, nisam ja za ovaj život!

Sam sa sobom, prikovan za ovaj krevet imam vremena za razmišljanje a luda glava svašta može da smisli.

Pre 7 godina sam čuo tiho kuckanje na ulaznim vratima koja sam samo odškrinuo a  to je bilo dovoljno da se nevidljiva bolest provuče i  smesti  u moj žlivot, polako preuzimajući isti.

Od tada delimo  ovo beskorisno telo.

 

Kako je ona pokazivala svoje lice tako su i moji prijatelji pokazivali svoja leđa.

Da li ih krivim?

Ma, ne oni su ljudi a ljudski je gledati samo sebe i brinuti o sebi.

Ljudski je, zar ne?

Nisam ovako zamišljao svoj život.

Nisam, a i ko bi normalan mogao zamisliti ovako nešto?

Ovo moje stanje nije pitanje želje a ni izbora.

Čini se da je sve ovo jednostavno.

Razboleo sam se i šta sada?

Čovek se razboli, prepišu mu terapiju i on ozdravi.

Da, sve se to meni desilo,

sve sem ozdravljenja.

A pitanja naviru baš kao i suze kojih se više ne stidim jer su moje i mogu sebe žaliti.

Žalio sam i druge  i za njih sam plakao i njih sam bodrio i tešio.

 

I ona je otišla.

Lakše je ovo pisati nego napraviti jedan korak.

Sve će čovek izdržati ako je zdrav?

Mada, možda bi njen odlazak bio mnogo bolniji da sam zdrav.

Viđali bi smo se, makar slucajno a to bi me bolelo vise nego ovo stanje koje mi ne dozvoljava da mislim na nju i o razlozima zbog kojih je otišla a verujem da je imala dobre  razloge.

Vise ni slike ne gledam.

Sećanja i uspomene izblede, prepustimo ih zaboravu jer je u zaboravu spas!

Zaboravljam da sam nekada bio zdrav vec zamišljam da sam se ovakav rodio i da je to normalno stanje u kojem treba uživati…

…Nije sve tako crno, ko zna zašto je to dobro?- reče prijatelj koji me posećuje.

Izgovorio je tu frazu i zastao,  razmislio malo i dodao: najgore je to što u ovoj situaciji ne vidim zašto bi to bilo dobro.

Verovatno bi vernici našli neku utehu u smislu: Gospod je tako želeo, a ja bih im uzvratio pitanjem: zašto?

Bolest.

I onda, sedi preko puta mene i gleda me.

Kao da se pita: šta ću ja sa tobom?

Koja je tvoja sudba?

A ja naslućujem  tok njenih misli i odgovaram: radi šta god želiš?

Dok sam to izgovarao iz kuhinje sam začuo jedini preostali glas u mom životu.

Sine?

Šta si rekao?

”Ništa mama” –  nasmejem se samom sebi…razgovaraš sa samim sobom?

Bolest je tu, nisam je umislio već  je fizički opipljiva.

Svakim danom sve više napreduje

 

Radi šta god poželiš – tiho joj odgovaram.

Nemaš šta više da mi uzmeš i tu je tvoj poraz jer si nezasita i uvek gladna.

Uvek želiš još!

Nema više, uzela si sve sem života a ako i nega uzmeš onda definitivno gubiš sve.

Nećeš ti to uraditi jer voliš da se igraš, da me mučiš i posmatraš dok se gušim u sopstvenoj nemoći.

Pakosna si a tako prirodna.

Prirodna si kao i ljudska potreba da se traže opravdanja, razlozi a nekada se samo desi.

Nego, ima nešto što je jače i od smrti i od tebe.

Svakim korakom koji napravim ja sam jači i odlučniji u nameri da ozdravim i da promenim kraj ove priče koja još uvek nije ispričana.

Svakim pokretom ona jača u meni i biva sve veća a ti sve manja jer ona je tvoj neprijatelj i pred njom bežiš a kada ozdravim, ponovo ću trčati, ponovo osvajati vrhove i ponovo voleti i biti voljen!!!

Znaš kako se ona zove?

 

Ovo je istinita priča koju sam samo u maloj meri uspeo da ispričam a posvećena je svim osobama koje su obolele od težih bolesti.

Ovo je njihova priča i njihovo iskustvo a ja sam samo posrednik…

Ako mislite da bi ova priča mogla nekome ukazati na lepotu života koji živi, molim vas da je podelite sa prijateljima.

Unapred zahvalan vaš gari Ćazim Salihi

You Might Also Like

3 Comments

  • Reply Marina Majska August 5, 2015 at 5:31 pm

    Druže moj, ovo je toliko jako da nemam jaču reč za komentar. Delim…

    • Reply Ćazim Salihi August 5, 2015 at 8:58 pm

      Znači, uspeo sam!
      Drago mi je da ti se dopada što znači da će i druge ljude cimnuti i možda će drugačije gledati svoj život i imati više razumevanja za bolesne ljude.
      P.S ja sam zdrav.

  • Reply Milica Djokic August 6, 2015 at 8:33 am

    Cimnulo je i mene.Delim i ja.

  • Leave a Reply