Mnogo smo jaki na facebooku

June 18, 2017
facebook-newsfeed7-ss-1920-800x450

Da li ste se ikada osećali mnogo jako kada pritisnete ono famozno dugme Like?

Ili možda Share?

Sigurno ste to nekada uradili, a ja to i dalje radim.

Znate, na taj način sam podržavao mnoge aktivnosti širom sveta, pomogao sam kitovima, pa se borio za prava ajkula, prava Indijanaca…mnogo sam se borio.

Borim se i dalje.

Pišem tekstove, komentarišem političku situaciju u Srbiji, podržavao sam lajkovanjem studentske proteste, borio se za prava novinara, borio se protiv režima Aleksandra Vučića i mnogo toga još.

Tako gledano, veliki sam ja borac :)

A ima mnogo većih od mene, mnogo većih jer oni lajkuju, šeruju i komentarišu pa čak i obećaju da će doći na određeni skup.

Ali, postoje ljudi koji zaista pokušavaju da promene nešto i da pomognu nekome u realnom, onom stvarnom svetu u kom sve maske spadaju i gde se samo dela računaju.

Da je svaki lajk pretvoren u dinar, malom Urošu bi danas bilo mnogo bolje a ovako se dete i dalje pati.

Kada sam najavljivao ”Donatorsku vožnju” kojoj se pridružilo celo taxi udruženje ”Vojvođani ” što je veliki uspeh koji nam je dao za pravo da se ponadamo da će se ljudi voziti i pomoći.

U Novom Sadu se koriste usluge taxi prevoza u velikom broju te smo računali da će se ljudi odazvati našem pozivu  i taj dan koristiti usluge ”Vojvođana” ali… lakše je bilo lajkovati, šerovati i komentarisati objavu na Facebooku nego se zaista voziti taxijem taj dan.

Poražavajuća je činjenica da smo taj dan na nivou celog taxi udruženja imali samo 3 Donatorske vožnje.

Bio je to ozbiljan udarac za sve nas, posebno za roditelje malog Uroša Karapandžića.

donatorska_vecera-756x508

No, to je ostalo iza nas a mi smo nastavili da radimo, dok smo supruga i ja  u međuvremenu otvorili restoran u Novom Sadu koji nosi naziv Krilce i pivce te smo organizovali 2 po redu Donatorsku večeru .
Ovom prilikom smo pokušali da pomognemo Majer Jožefu kojeg znamo kao Buca i uspeli smo u tome u dobroj meri,

Očekivali smo mnogo više s obzirom da je na našoj Facebook stranici zabeleženo :

348 skupljenih lajkova.

Statistika kaže da je našu objavu videlo 33.840 ljudi.

186 puta je podeljena objava.
1426 puta je pregledana i pročitana objava.

Mnogo, zar ne?

A šta mislite, koliko je ljudi zaista došlo i koliko je novaca prikupljeno?

Sve što je trebalo da se uradi jeste da se ruča u restoranu brze hrane koji je veoma povoljan a poznato je da  mnogi koriste usluge takvih restorana,

Sav prihod je upućen na račun Bucin kako bi se kupili akumulatori za električna kolica. Skupili smo 18.000 dinara ( potrebno je 28.000 din ) a pokušaj da se pomogne su podržali naši i njihovi prijatelji dok su ostali lajkovali i hvalili akciju.

No, od hvale Buca nema ništa, baš ništa.

P.S imali smo specijalne goste  iz Beograda, porodica Ristić je došla u Novi Sad da bi podržala i pomogla ovu akciju i hvala im na tome.

Tako, lajk se ne račun.

Lajkom ne menjamo ni svoj a ni tuđi život!

Možda se osećamo bolje ali je i to kratkog veka.

Samo se stvaran svet računa, onaj opipljiv život sa svim lošim i dobrim stranama jer on je naš i samo njega imamo.

Ja sada  kritikujem i kudim ali i ne odustajem od svoje namere da se borim u stvarnom svetu, da menjam stvari i zajedno sa svojom porodicom pomažem drugima.

Nije teško biti čovek :)

Untitled

You Might Also Like

2 Comments

  • Reply Negoslava June 21, 2017 at 12:44 pm

    Isto ponavljam godinama. Muka mi je od tih dežurnih “šeratora” i “lajkača” koji misle da su svoju građansku dužnost obavili jednim lajkom. I još druge smaraju d aučine isto jer…ako ne učine, nisu humani.
    Za to vreme, postoje divni ljudi koji pomažu, istinski pomažu, daju, šalju… pare i ostalu pomoć, ali ne žele da se o njima javno zna.
    Shvatila sam i zašto… kad sam objavila da sam produžena ruka njihove dobrote, počeli su da mi se javljaju s koca i konopca… svi bi samo sa im se da. Dobro, ne svi… nego svi oni koji misle da im je život dao malo.
    Pa sam prestala da pričam i pišem. Samo prosledim i ćutim. Jer i oni koji daju, samo daju i ćute.
    Nemaju oni za sve, nemam ni ja, ali koliko imamo, damo… i ne objavljujemo na sva zvona da bi nass neko lajkovao.
    Divan tekst, Ćazime.

    • Reply Ćazim Salihi June 21, 2017 at 6:58 pm

      Hvala Neg. I meni dozlogrdilo tuđe pričanje i samo pričanje a od priče nema ništa. Svako pomogne koliko može i znam da ljudi nemaju ali isto tako znam da se pare bacaju na alkohol, lude provode, putovanja.
      Država gradi fontane, crkve i ko zna šta još a deca umiru jer nam je zdravstvo u katastrofalnom stanju.
      Al, idemo dalje, ja ne odustajem.
      Hvala na komentaru.

    Leave a Reply