Igla nije igra… to može svakog pogoditi!

January 4, 2013
narkomanija01

Ponekad imam utisak da sam služba za informisanje građana ali i prijatelja jer su mnogo puta zvali da pitaju:
” Gde ima dobra svirka za vikend?”
” Šta ima zanimljivo večeras u gradu?”
Ponekad me moja dobra prijateljica i dan danas nazove i postavi mi isto to pitanje, a ja se nasmejem i podsetim je da više ne radim noću i da ne izlazim po gradu već sam sa porodicom.
No, to su sve normalna pitanja na koje sam nekada znao odgovor ali sam pored toga, na moju žalost, znao odgovore i na pitanja koja su se ticala i kriminalnih radnji određenih ljudi u našem gradu.
Podsetiću da je pre ” Sablje ”, Detelinara (deo grada)  bila veoma poznata po lošem, kao i Avijacija gde su dileri drogom radili toliko tajno i toliko dobro kao i trafike koje prodaju cigarete ali naša policija nije imala ta saznanja. Eh, barem da su mene pitali!
Taxista koji radi noću zaista mnogo toga zna i mnogo toga doživi pa  vremenom postane imun na razne životne priče. Nažalost, neke se nikada ne zaboravljaju.
Jedna od tih nezaboravnih priča se tiče i jedne devojke iz Ruskog Krstura koja se doselila u Novi Sad kako bi studirala i verovatno nešto postigla u životu .Da bi se uklopila u društvo, postala deo ” Grada” sela je u taxi vozilo i skontala taxistu koji sluša dobru muziku, ima duge zulufe i baš je ok…Sasvim slučajno sam, pogodićete, ja taj ” super” taxista!!!
Pored uobičajene ljubaznosti i par uljudnih reči, devojka je odlučila da me upita:
” Znaš li gde mogu da kupim nešto?”
A ja naravno ne shvatam šta je to famozno ” nešto ” koje svaki ovisnik o drogama spomene kada hoće da prikrije kupovinu iste i upitam je:
” Šta je to nešto?”
” Pa, znaš…” stidljivo je izustila,  baš kao i mnogi drugi pre nje i posle nje, a meni je ostalo samo da je upozorim i prepustim njenoj sudbini.
Da, naravno da sam ja znao. Ali ona nije znala, pa me je uveravala da to nešto nije za nju već za prijatelja, te sam zaključio da se meni ne mora pravdati jer sam ja samo taxista koji će je odvesti gde treba ali bi voleo da što manje znam jer što manje znam to bolje.
Na okretnici autobusa broj 5 smo se parkirali, a ja sam joj kazao da izađe napolje i udalji se par metara od taxi vozila i neko će joj već prići.
Ona me je poslušala a ja sam posmatrao kako se istorija ponavlja i kako sam opet svedok jednom nemilom događaju, sudbini koja kada se prihvati te igle koja ” nije za nju ”, kreće jednosmernom ulicom.
Takve sudbine ne zaboravljam, pa sam par godina kasnije otišao na adresu koja mi je ostala u sećanju a iz kuće je izašla mršava devojka, vidno propala, sa  karakterističnim pokretima i ponašanjem ovisnika o heroinu koje taxista odmah uoči i saopštava adresu na koju želi da je odvezem: ” Zmaj Ognjena Vuka” – dom zdravlja.
” I, nije bilo za tebe?” – upitah je ne očekujući da će se setiti.
” Navukla si se i sada ideš na skidanje?”
Bila je zatečena  pa sam je podsetio na priču koja je daleko iza nje, otišla u zaborav i koja više nije deo njenog života ali se složila sa mnom da Igla nije igra!
I puno je takvih priča, a na ovom mestu  ( Blogu ) će biti i gorih kako bi upozorile na opasnost i našu realnost, jer danas su dileri drogom promenili način rada, postali su dovitljiviji i snalažljiviji i mnogo bolji prodavci. A mnogi od nas veruju u to da se nama neće desiti!



Slika preuzeta sa
www.srbijadanas.com



 

 

 

You Might Also Like

2 Comments

  • Reply Srlex May 20, 2015 at 7:58 pm

    Ne razumem, ako su već pitali a ti nisi morao da im kažeš da znaš a kamoli voziš na okretnicu petice i das im uputstva šta da urade, ali ova priča vuče na to da si i ti uzimao deo kolaca !

    • Reply Ćazim Salihi May 21, 2015 at 5:07 am

      Eh, druže da sam uzimao deo kolača verovatno bih sada bio u na vlasti ili u zatvoru a ne na taxiju.
      Da li je ispravno to što sam i odvezao?
      Nije i tu se slažem sa tobom al to bi uradio neko drugi…pripisaću to mojim godinama u to vreme.
      Hvala na komentaru.

    Leave a Reply