Dve sestre: Mladost i Starost

July 1, 2015
article_OldPeopleStoned

Zna li mladost da dolazi starost?

Ako se dovoljno napregnemo, videćemo je tamo negde, u daljini.

 Priprema se da izađe na veliku scenu i odigra finalno poglavlje.

Pred ogledalom namešta svoj kostim i ponavlja tekst.

Iza zavese, krišom  posmatra publiku koja očekuje rasplet, kraj!

Zna da od nje sve zavisi i da povratka nema.

Šta je učinjeno do sada je učinjeno i kako je Mladost  sejala, tako će ona sada da žnje.

Znate, Starost je ona lepotica koje se svi plasimo i o kojoj malo razmišljamo u mladosti.

*

Mladost je gotovo ubeđena da nju to ne čeka.

Upravu ste, neko ne dočeka Starost.

A oni bi sve dali da su mogli da odgledaju taj poslednji čin.

Ova stara dama retko kada dolazi sama i od Mladosti zavisi da li će joj društvo praviti gospe Samoća I nemilosrdna gospa Bolest.

Možda gospođa Zadovoljstvo?

Ta gospođa  Zadovoljstvo je  nestrpljiva da umesa svoje prste i okrene sve one stranice života koju je Mladost propustila.

*

Mladost se u svom zanosu ne obazire na Starost koja se pojavila na sceni i nežno šapuće svojoj sestri:

Vreme je.

Hajde, kreni – pokazujući svojom izboranom rukom u pravcu zavese.

I uvek ista scena koja se ponavlja iznova i iznova.

Publika nemo posmatra ovaj gotovo magični trenutak  u kom se čitav život ogleda rekavši jednu rečenicu:

Gotovo je!!!

Vreme je!!!

U vreme dok se Mladost nevoljno povlačila sa pozornice, Starost je preuzela vodeću ulogu i započela svoj ples nemih koraka…

 

Praćena muzikom započela je svoj ples tako poletan i zahtevan ostavljajući prisutne gotovo prikovane za sedišta.

Sticao se utisak da se Mladost krišom vratila na scenu i da želi da odigra još jedan čin najbolje što može ali, starica je plesala, izvodila najzahtevnije pokrete koji su naterali publiku da je podrži glasnim aplauzom.

Trudila se da zabavi publiku  i pokaže svu snagu starosti koja je blistala punim sjajem u naletu neviđenog adrenalina i ljubavi ka životu jer ovo jeste život, ovo jeste sreća, ovo sam ja!!!

Ovo sam ja!!! – glasno je uzvikivala!

Ovo ste vi!!!

Trudila se da upamti lica gledalaca jer već sutra nečiju mladost menja starost!

Sutra možda neću plesati i biti ovako vesela.

Možda Bolest zaigra svoj dobro poznati ples?

Znate onaj turobni i bolni ples koji nas podseća na svaku grešku koju je naša sestra Mladost naivno napravila pa sada ja moram da plaćam visoku cenu?

Znam ja moju sestru Bolest i njenu pakost i znam da će pokušati da zavede ovu mladost i  jednim trzajem nade će je navesti na pomisao: meni se to neće desiti!

Varate se!

Život se svakom desi,pre ili kasnije.

Moja mladost još uvek igra svoj ples sa životom i eno je tamo na pozornici.

Šekspirovski samouvereno vodi monolog vođen mladalačkom pameti i gotovo ignoriše činenicu da dolazi starost.

A vi?

Vaša mladost?

Kakva će biti starost?

 

Još jednom se zahvaljujem na čitanju avi budite slobodni da podelite tekst ako vam se dopao.

Unapred zahvalan

Ćazim Salihi,

samo Gari koji voli svoj grad.

 

 

 

You Might Also Like

12 Comments

  • Reply OljaKa July 1, 2015 at 7:06 am

    Druže, ovo je najlepša priča koju si do sad napisao. Svaka čast. Delim kod mene na mojoj strani ;)

    • Reply Ćazim Salihi July 1, 2015 at 8:07 am

      Olja, ja bih ti samo napisao : Hvala.
      Hvala na čitanju, na podršci,na grupi i na tvojim tekstovima.
      Hvala!!!

  • Reply Marina Majska July 1, 2015 at 8:28 am

    Mali zaokret u temi – inspiracija je bila dobra (šta god da te je inspirisalo). Jaka, čvrsta i kvalitetna priča. Delim :)

    • Reply Ćazim Salihi July 1, 2015 at 8:55 am

      Hvala Majska.
      Inspirišu me ljudi koje vozim.
      Starost ume biti bolna i usamljena ali i lepa.

  • Reply Milica Djokic July 1, 2015 at 9:00 am

    Divna i istinita priča napisana na poseban način

    • Reply Ćazim Salihi July 1, 2015 at 9:26 am

      Hvala Milice na čitanju.
      Drago mi je da vam se dopala priča

  • Reply Danijela / ŠtaSeKuva July 1, 2015 at 9:21 am

    Znaš onaj osećaj kada gledaš neku predstavu, film ili čitaš knjigu, pa nemo sediš zakucan u stolicu i gledaš u zavesu koja se spušta, zatamnjeno platno ili poslednju stranicu knjige, očekujući još nešto… E tako sam se osećala kada sam pročitala ovu priču, i toliko sam se zanela da nisam primetila da je kraj :) Toliko pitka, lagana, kao ples, a opet neizmerno mudra kao sama Starost. Divna priča. Bravo!

    • Reply Ćazim Salihi July 1, 2015 at 9:25 am

      Uh, hvala Danijela.
      Kanda sam uspeo u naumu i još jednom hvala na ovom sjajnom komentaru.
      Mali Ćaza je sada srećan a ovaj veliki zadovoljan.

  • Reply Suzana July 1, 2015 at 9:25 pm

    Baš je ostavila jak utisak na mene. Pročitala sam je više puta…Divna priča!

  • Reply Nemanja July 2, 2015 at 7:43 pm

    Auuu svaka cast.

  • Reply Pearl September 9, 2015 at 6:49 pm

    Od pamtivijeka jednostavnost izričaja i jednostavnost života drže svoje mjesto u prvim redovima mudrosti.
    Ovaj mali ‘kroki’ zasigurno zaslužuje svoje mjesto u spomenutom redu.
    Hvala Vam na toj ljepoti.

    – oduševili ste jednu Pearl iz Zagreba, na način, koji se riječima ne može opisati.
    Moj duboki naklon, veeeeeeliki pozdrav.

    • Reply Ćazim Salihi September 10, 2015 at 4:58 am

      Divnog li imena iz divnog grada.
      Hvala vam na čitanju i srdačan pozdrav iz ravnog Novog Sada.

    Leave a Reply