Čitaju li taxisti knjige?

April 8, 2013
knjiga

Uvek me oduševi kada ljudi na osnovu izgleda ili nečijeg zanimanja donose sud o drugima.
Sa tom pojavom koja je toliko česta u našem društvu, sam se mnogo puta susreo i više ne obaćam pažnju na tuđe  nedostatke jer po mom mišljenju, takav način razmišljanja veoma sužava pogled!
Pre skoro 10 godina sam sedeo sa jednom devojkom koju su nazvali roditelji i pitali je sa kime se trenutno nalazi?
” Sedim sa momkom koji vozi za ” S.O.S taxi ”- bio je njen odgovor koji me je nasmejao.
Danas se stranke veoma iznenade kada me zateknu na stajalištu sa knjigom u ruci i gotovo uvek usledi pitanje: ” Vi čitate knjigu?”.
I nije mi jasno, čemu toliko čuđenje?
Nije ni važno da li ste taxista ili nešto drugo već volite li da čitate ili ne?

Ok, pitanje je i vremena kada su knjige u pitanju jer je dosta teško uhvatiti se u koštac sa ozbiljnom knjigom posle napornog posla, pa porodica i td.
Ja sam veoma sretan i zahvalan taxiju na vremenu koje mi je pružio i dozvolio da se družim sa svim divnim knjigama koje su mi ulepšale vreme čekajući vožnju na stajalištu, potom sprečile mnoge kolege da mi prilaze i zapodenu  razgovor i ono najlepše, izgradile me kao čoveka!
Da, nisam mnogo čitao kao dete ali sam imao sudbonosan susret sa Hermanom Heseom kroz sažete priče koje su našle mesta u knjizi naslova: ” Čudnovata vest sa druge planete” kroz koju sam malo i zašao u misao i duh, duhom prebogate Indije nakon čega je sve samo od sebe išlo.
Redale su se knjige i moja glad je bila sve veća pa su usledila sva Heseova dela, potom Markes i 
” 100 godina samoće, Ljubav i ostali demoni” naravno i Borhes i mnogi drugi a Karlos Ruis Safon sa 
” Marinom i Senkom vetra” je moj omiljeni pisac ” novije” generacije.
Mnogo je pisaca i knjiga koje bi našle mesto u ovom tekstu ali ću izvojiti Srđana Krstića kojeg često poredim sa Srpskim Heseom jer je njegov način pisanja, nestvaran, sa njim imam utisak kao i sa Heseom, da me vodi, da sam ja taj glavni i sporedni lik, to je kao život, toliko nepredvidiv i lep u iščekivanju sledećeg koraka.
Srđana Krstića ne preporučujem osobama koje su baš ozbiljno religiozne jer mogu njegova dela shvatiti kao uvredu ili bogohuljenje dok sam ih ja s druge strane doživeo kao neverovatno strastvene  ljubavne priče.
Srđan Krstić i njegova knjiga ” Mefisto i Zlatokosa” su i zaslužni što je moj saputnik Dragana kraj mene danas, što je ona bila moja Zlatokosa zbog koje sam bio spreman svetove da pomerim, budem reka, more…planina …
Preporučujem da potražite njegove knjige jer je on zaista dragulj Srpske književnosti i napisao je svega 3 romana: ” Mefisto i Zlatokosa, Ratnik i usne, Škola sreće”.
Vredi pročitati.
Spomenuću i Megi o Farel koju često spominjem u svojim tekstovima zato što sam kroz njenu knjigu :
” Kada si otišao”, naučio da ljudima kažem šta mislim i osećam, sada dok su tu i hvala joj na tome.
Preporučujem ” Utorak sa Morijem, Petoro ljudi koje srećeš u raju”, kao i ”Marli i ja” koju je napisao 
Džon Grogan a reč je o urnebesnoj komediji koja govori o ljubavi a pas Marli igra glavnu ulogu.
Da, to bi bile neke od knjiga koje je pročitao sada, bivši taxista.

Razbite stereotipe i podelite ovaj tekst sa prijateljima na Facebooku i drugim socijalnim mrežama.
Hvala!

You Might Also Like

1 Comment

  • Reply Anonymous August 21, 2013 at 12:54 pm

    Sve, sve, ali “Marli i ja” urnebesna komedija? Ok, ima smesnih delova, ali ja sam preplakala i Dunav i Savu…

  • Leave a Reply